Празник поезије и гостољубља: Сусек замирисао на стихове и доброту

Култура


У време када мала сеоска места често воде битку са тишином и заборавом, сремачко село Сусек, на ободу општине Беочин, показало је да срце заједнице куца јаче него икада. У организацији Удружења жена „Велико срце“, 17. децембра одржано је четврто по реду Песничко вече, које је овом месту подарило дух истинске културне свечаности.

​Спој младости и искуства
​Манифестацију је отворила Славка Ковачевић, председница удружења „Велико срце“, изразивши велико задовољство што овај догађај постаје традиција која окупља све генерације. Она је истакла да је циљ оваквих сусрета очување заједништва и лепоте писане речи у малим срединама.
​Програм је био пажљиво осмишљен, преплићући дечју разиграност са дубоким емоцијама афирмисаних стваралаца:

​Најмлађи чувари традиције: Ученици нижих разреда ОШ „Јован Поповић“, предвођени учитељицама Милом Шкорић, Горданом Добрички и Невенком Шодић, унели су у салу полет младости и радост игре.

​Духовност у гласу: Посебну узвишеност вечери дао је црквени хор „Благовеститељ“ под вођством јереја Николе Ерцега.

Магија стиха: Посетиоци су уживали у стиховима песника Славице Нићифоровић Веселиновић, Мирољуба Стојковића, Љубице Пејић Кузмановић и Драгана Обреновића, чије су речи славиле живот, љубав и топлину људског постојања.
„Велико срце“ за све госте.


Оно по чему је Сусек препознатљив – домаћој и топлој атмосфери – ни овога пута није изостало. Чланице удружења „Велико срце“ још једном су оправдале своје име. За све присутне припремљено је богато посно и мрсно послужење, а пажња је посвећена сваком појединцу.


Највеће одушевљење изазвала је подела новогодишњих пакетића. Дарови су обрадовали малишане из основне школе и чланове хора, подсећајући нас да су празници време давања и заједништва.
Ово вече у Сусеку није било само културни догађај; био је то доказ да мала места имају велику душу и да поезија, када се дели са пријатељима, заиста може да победи време.


Овај догађај показује како локалне иницијативе чувају идентитет села и враћају културу тамо где она најприродније припада – међу људе.

Фото: друштвене мреже

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *